Teško mi je nakon svega sjesti za kompjuter i pisati o receptima i kuhanju. Sve mi se to čini tako beznačajno i trivijalno, a opet svi moramo jesti, povremeno se i zasladiti. Jer život ide, čak i u ovom novom obliku. Pa eto, pošto se živjeti mora pokušat ću i ja raditi sve ono što mogu kako bi barem zadržala privid normalnosti.
Moj dragi ne jede tjesteninu. Zapravo on ne jede gluten, ali niti bilo kakve druge žitarice.
S druge strane, ja sam potpuno ovisna o tjestenini, domaćem kruhu i svim finim glutenskim proizvodima.
Moram, jednostavno moram s vama podijeliti ovaj recept. Već dugo je na čekanju što nije fer prema njemu jer, ljudi moji, ove palačinke su predivne.
Nema jeseni bez šuštanja suhog lišća, mirisa pečenih kestena i pokoje kapi kiše. Sve jesenje boje kao da se trude boriti s tim sivim kišnim kapima i prekratkim danima pa su potpuno tople i neodoljive. Hladnim zrakom se šire mirisi cimeta i klinčića, čaja i čokolade, a iz moje kuhinje dopire i miris pečene hokaido tikve.
Svake godine u ovo doba objavim bar jedan recept za juhu od tikve. Pomalo dosadno – reći ćete?! Ne, nije – odgovorit ću vam.
Ne znam zašto, ali mene gotovo svako godišnje doba iznenadi. Iako objektivno već dugo znam da je jesen stigla nekako mi je tek ovaj vikend došlo do glave da je jesen zbilja, zbilja stigla.
Malo je stvari koje me još uvijek onako istinski uzbuđuju i raduju. Mislim da je to je jedna od glavnih karakteristika starenja, više nas ne raduju male stvari, malo toga nam stvara ono histerično uzbuđenje koje smo kao djeca mogli svakodnevno okusiti.
Nemam neki problem s ovom činjenicom, znam da je to život i priroda i protiv toga ne mogu.
Koliko vas misli da arheolozi na istraživanjima nekakvom četkicom lagano metu rahlu zemljicu i pronalaze spektakularne zlatne i srebrene predmete?
Dobro možda ne mislite da baš uvijek nalazimo zlato ali sigur
Konačno! Konačno je zahladilo i konačno sam izvukla štramplice, vestice i ostale –ce s dna ormara.
…look what I’ve done to your bundt mom…
Davno sam probala pecan orahe, jela sam ih u nekom američkom sladoledu koji se pojavio u lokalnoj trgovini. Kao pravi američki proizvod taj sladoled je bio pakiran u ogromnim kutijama, a bio je toliko fin da ga doslovno nisam mogla prestati jesti. I ta velika kutija mi je bila premala.
