Prošlo je mjesec i pol od mog posljednjeg posta i mogu vam reći da me to totalno iznerviralo danas. Obećala sam si da više neću raditi takve velike pauze u objavljivanju recepata. Ionako stalno nešto kuham, fotkam i snimam, materijala gotovog imam i nema razloga da ga ne objavljujem redovito. Jedino čega mi konstantno i kronično nedostaje je vremena.
Luda sam za kokosom, obožavam ga od kad znam za sebe. Kad sam bila mala moji su straci često kupovali kokos pa bi ga tata pilio, brusio i iz njega izvlačio sočno meso i vodu koju smo obavezno pili.
Već danima vam želim napisati recept za jedan zbilja poseban rižot, ali kako su dani dugački i lijepi jako smo malo doma pa vremena za pisanje nemam.
Konačno je petak i to petak nakon dva poprilično naporna i kaotična tjedna. Čini mi se da stalno samo jurim i utrkujem se s vremenom. Iz jednog roka uskočim pred drugi i tako u krug. Nikako da stanem, da udahnem i da zbilja uživam u trenutku.
Činjenica da je stalno hladno i tmurno također ne doprinosi cijeloj situaciji.
Dragi moji danas je deseta obljetnica mog blogerskog života. Deset godina je iza ovog bloga. 10!
Zvuči mi potpuno nevjerojatno da je toliki put iz nas, ali brojke ne lažu.
Obećala sam vam ovaj recept prije pet dana, rekla sam vam tada da ću ga objaviti sutra. Ali avaj, prošlo je sutra, prošlo je i prekosutra, a receptu nije bilo ni traga ni glasa.
Kuhanje je moja terapija. Kad su dani teški i kad me frustriraju naočigled bezizlazne situacije, ja u mašti pobjegnem u svoju kuhinju i smišljam dekadentna jela.
U zadnje vrijeme dosta bježim u taj imaginarni kutak, kako radni dan odmiče ja sve više maštam o divnim kolačima, baršunastim umacima i šarenim salatama.
Semlor su tradicionalna peciva od dizanog tijesta punjena bademovom pastom te ukrašena tučenim vrhnjem.
Imam danas za vas jednu odličnu stvar, a pošto znam da odlične stvari trebaju biti ujedno i brze i jednostavne, ova je upravo takva. Radi se o aromatičnom, kremastom i ukusnom namazu od speculaas keksa.
Prošli tjedan je jedna jako važna osoba imala rođendan, ma ne, zapravo nema tu nikakve misterije, rođendan je imala moja najmlađa sestra. Neću vam pisati koji jer to jednostavno ne bi bilo pristojno, a nije ni važno. Ono što se računa su sve one male (i velike) stvari koje za vas može napraviti samo sestra. Zato njen rođendan svakako zaslužuje jednu posebnu tortu.
