Što da čovjek napravi kada je osuđen na život bez svoje omiljene zanimacije?
Eh bilo bi možda jednostavnije kad bi me još držala filatelija i kad bi mi hobi bio skupljanje markica, nekako bi preživjela par tjedana bez toga. No moja zanimacija je kuhanje, a s kuhanjem nije tako, jer lako što je ono meni glavna zanimacija, ono je i nužda.
U nedjelju oko podne naša junakinja, mlada i nadobudna domaćica, sa perjem za prašinu u jednoj ruci i kuhačom u drugoj, užurbano grabi mobitel koji histerično zvoni.
– Molim!
Kaže ona zadihano.
Uvijek mi je teško vratiti se blogu i pisanju nakon dužih stanki.
Evo nas ponovno u pogonu…
Ispričavam se svima koji su ovih dana pokušavali pristupiti blogu, naime iskoristila sam ovo zatišje i kulinarsku blokadu, duge vikende, spajanja i godišnje odmore da malo poradim
Moram vam priznati da ja jako malo znam o vinima. Ma mislim znam ja što mi se sviđa, koje mi je vino pitko, koje mi je mirisno i opojno ali tu prestaje svo moje znanje.
Moja ljubav prema Grčkoj i svemu grčkom traje gotovo trideset godina, ili preciznije cijeli moj život.
Ne poznajem ženu koje ne voli ići u DM. Izgleda da je nama odlazak tamo poput neke psihoterapije.
Ne znam kako je s vama no ja čim zakoračim u DM osjetim neki spokoj.
Meso i meso i opet meso… Tako vam je to u našoj kući, nemam poštenog obroka bez poštenog komada mesa.
Zadnjih dana sam u fazi „povratka krojenima“ jer, kao i svima, nedostaje mi inspiracije i vremena za svakodnevno kuhanje.
Oni koji duže prate moj blog mogli su primijetiti da sam poprilično praznovjerna. Dobro, nisam sad bolesna da ne izlazim iz kuće ako mi je loš dnevni horoskop.