Oko dobrog roštilja ne treba previše filozofirati – dobar komad mesa, sočna marinada i vrućina žara dovoljni su za ukusan ručak. Iako su žar i dim svakako najzaslužniji za okus roštilja ponekad se volim poigrati s mariniranjem mesa i umacima za roštilj. Posebice kad se vrijeme uroti protiv nas roštilj-entuzijasta pa smo osuđeni na balkonski električni gril.
Kad se život malo zakomplicira ja se vraćam svojoj najdražoj terapiji – kuhanju.
Danas neću puno duljiti jer imam za vas jedan odličan i jednostavan umak od indijskih oraščića.
Zaključila sam da moram s vama podijeliti ovaj recept za majonezu. Nije ona nešto što se često kod nas jede, ali ipak posegnem za njom povremeno. Posebno sam posezala za njom u ovom blagdanskom vremenu za nama. Što mogu, užasno sam slaba na francusku saltu.
Tada me moja prijateljica Sonja (mah, mah Sonja) podsjetila da nisam 100 godina napravila domaću majonezu i to samo iz dva razloga.
Zašto ne bi ste skuhali svoj BBQ umak.
Brzo je i jednostavno, a u konačnici dobijete umak koji možete začiniti točno po svom ukusu i bez svih nepoželjnih emulgatora, stabilizatora i pojačivača okusa.
Obožavam raditi domaću paštu.
Znam da sam vam to rekla već bezbroj puta i da je potpuno izlizano stalno vrtiti u krug jedne te iste izjave, ali zbilja me ništa ne opušta kao mala kućna manufaktura tjestenine.
Ne znam zašto, ali mene gotovo svako godišnje doba iznenadi. Iako objektivno već dugo znam da je jesen stigla nekako mi je tek ovaj vikend došlo do glave da je jesen zbilja, zbilja stigla.
Kako smo se sredinom ljeta prihvatili nekih radova po stanu još sam u tom ljetnom filmu jer radovi još nisu gotovi, a mjeseci prolaze.
Gotovo svaki dan moj dragi i ja vodimo isti rat oko jela, ovo bi se čak moglo nazvati i pasivnom agresijom. On me nazove oko 2 – 3 i postavlja mi pitanje što ćemo danas jesti za ručak.
Kako oboje volimo isprobavati “egzotična” jela i na prvi pogled ne spojive namirnice nije mi mrsko ni strano kuhati jela kineske ili indijske kuhinje.
Prošli tjedan sam bila tri dana na terenu u Brodu (Slavonskom naravno). To samo po sebi ne bi bilo ništa posebno da mi se nije dogodila mala nezgoda, naime kolega mi je (tvrdi on da je bilo slučajno ) zatvorio vrata Kangooa preko tri prsta lijeve ruke. To je bila bol koju vam ne mogu opisati, a ne bi je nikad više ni ponovila.
