Rolada je bezvremenski desert kojem se uvijek rado vraćam. Ima nešto čarobno u tom tankom, zarolanom biskvitu upotpunjenom slojem pekmeza ili kreme; gotovo da ima moć transportirati me u kuhinje mog djetinjstva u kojima su se na stolu hladile rolade ušuškane u krpe, dok se na štednjaku krčkao nedjeljni ručak.
Čokoladna markiza prava je plemkinja među desertima, a za ljubitelje čokolade ona je ultimativna slastica. Bogata je i baršunasta, a što je najvažnije, jednostavna je za izradu.
Panna cotta je slavni talijanski desert karakterističan za regiju Pijemont. Ondje ovaj desert smatraju svojom tradicijom te su ga 2001. godine uvrstili na listu tradicionalnih proizvoda regije.
Kada mi se jede nešto slatko, a nemam vremena za velika slastičarska kemijanja jednostavno napravim muffine. Oni dolaze u mnogim ukusnim kombinacijama s voćem ili čokoladom. Neki ljudi ih jedu za doručak, drugi za užinu, a meni se čini da su oni ponajviše za desert. Posebno kada im dodam puno sjeckane Dorina čokolade za kuhanje.
Milkshake je pravi retro desert. Iako se zapravo radi o hladnom napitku on će vam utažiti sve želje za slatkim, a pritom vas i dobro osvježiti.
Začudi me uvijek kako za gotovo svaku situaciji u životu mogu naći narodnu izreku koja slikovito i jednostavno sve posloži na svoje mjesto.
Crème brûlée slavni je francuski desert čiji bi naziv u prijevodu značio zapaljena krema. I zbilja, upravo se o tome i radi. Naime, ovaj desert prepoznatljiv je po hrskavoj korici karameliziranog šećera na svom vrhu. Pravi je užitak slomiti žličicom taj sloj i zagrabiti u baršunastu kremu koja se krije ispod njega. Pisala sam vam već o tome.
Blondie bi mogli nazvati i mlađom sestrom slavnog brownieja. Radi se o kolaču slične teksture i izgleda, ali za razliku od brownieja ovaj se pravi bez dodatka čokolade. Upravo zbog toga se i naziva blondie.
Ni jedan kolač na svijetu ne vezuje me toliko snažno za baku kao sirnica. Slovila je za pravu majstoricu ovog slatkog kruha i svakog blagdana, Božića ili Uskrsa, ona ih je pripremala za cijelu obitelj.
Teško mi je nakon svega sjesti za kompjuter i pisati o receptima i kuhanju. Sve mi se to čini tako beznačajno i trivijalno, a opet svi moramo jesti, povremeno se i zasladiti. Jer život ide, čak i u ovom novom obliku. Pa eto, pošto se živjeti mora pokušat ću i ja raditi sve ono što mogu kako bi barem zadržala privid normalnosti.
