Čini mi se da sam šprintajući ušla u novu godinu. Dvanaesti mjesec je bio kaotičan, posao me zatrpao sa svih strana, a sve je kulminiralo blagdanskim bolestima. Nova godina je započela u apsolutno jednakom tonu. Zapravo, osim datuma, kod mene se ništa s novom godinom nije posebno promijenilo. Stižu novi zadaci, novi projekti, novi izazovi… Žrvanj se ne prestaje vrtiti.
Jedina stvar koja se nikako ne nazire je odmor. U žrvnju je tako prošlo već deset dana ove 2018. godine, a ja vam još ni retka nisam napisala. Jednostavno nisam stigla udahnuti, sjesti za komp i napisati makar i samo recepte.

Činilo mi se nekako prikladno novu godinu otvoriti retrospektivnim postom o godini za nama jer, kakva bila da bila, ona je donijela i puno dobrih stvari, posebno u mom blogerskom životu. Zahvalna sam na tome i hvala svima vama koji čitate ove moje retke, koji kuhate po mojim receptima i svakodnevno me nadahnjujete da bude bolja. Puno stvari je obilježilo moju blogersku 2017. i mogla bi o njima napisati poduži post. Ipak, danas neću pisati tu retrospektivu, ne osjećam se dovoljno nadahnuto za to. 😀
Danas bi vam ispričala priču o pašteti.

Da, upravo o tom ozloglašenom namazu od kojeg često bježim kao vrag od tamjana.
Zapravo, bježim od one paštete u limenci s neograničenim rokom trajanja. One koja je lišena svega dobroga što pašteta može biti, ali su joj zato dodali prstohvat boje, žličicu pojačivača okusa i na vrh noža konzervansa. Brrrr…

Domaća pašteta je sasvim druga priča. Ona je napravljena od kvalitetnih sastojaka, svježeg mesa, pravog maslaca i začina. Domaća pašteta i je prava delikatesa te se teško može usporediti sa svojim kupovnim rođakom. Da stvar bude još bolja, jako je jednostavna za izradu, a nije ni pretjerano skupa. Pisala sam vam već o domaćoj pačjoj pašteti, na taj način možete napraviti i svaku drugu, ali danas vam pišem o jednoj malo drugačijoj. Pašteti koja se peče u pećnici na pari. 😀

Nekad tamo u dvanaestom mjesecu, u cijelom tom kaosu, održala sam još jednu u nizu mojih radionica. Tema je bila francuska kuhinja, a ne meniju dakako pašteta. Radili smo je na malo brži način, ali u predivnoj kombinaciji sa suhim smokvama i orasima po Ana-Marijinom receptu. Uz čašicu vinu, puno smijeha i dobre atmosfere, ispričala sam dečkima (bila je to jedna od rijetkih radionica na kojoj su muške snage nadjačale nas cure) kako inače doma radim tu paštetu u pećnici. Svečano sam im obećala da ću i taj recept objaviti na blogu. Dečki su ga jako htjeli isprobati. Dan po dan i eto prođe skoro mjesec dana, a ja svoje obećanje nisam ispunila. Mislim da je krajnje vrijeme da se to ispravi pa vam danas pišem upravo o toj vrlo posebnoj pašteti. 🙂