Džem ili pekmez od šljiva obavezan je dio moje skromne zimnice. Život u malom stanu ne daje mi mnogo mogućnosti za pravu zimnicu, ali ako nešto volim sačuvati za zimsko mazanje na palačinke onda su to šljive. Svima je već dobro poznat moj jednostavan recept za pekmez od šljiva iz pećnice, njega pravim svake godine i svi ga obožavamo.
Chia pudnig je priča za sebe, dok ga jedni obožavaju drugima nije ni malo drag.Mogu shvatiti i jednu i drugu stranu jer chia sjemenke u tekućini nabubre i dobije specifičnu teksturu koju voliš ili ne voliš.
Domaći džem od jagoda vjerojatno je najbolji način da sačuvamo te neodoljive bobice i malo im produžimo sezonu. Rekla bih da ih na taj način možemo sačuvati za zimu, ali svi znamo da to nije istina.
Jedna od pozitivnih strana vikenda (osim svih onih očitih) je činjenica da možeš sjesti i doručkovati ko čovjek. Polako i u miru, a zatim još satima lagano ispijati kavu. Sve to naravno u pidžami, nepočešljan i bez pritiska da se nekud mora ići.
Tako sam jutros započela dan uz pravi slatki doručak – tostirani kruh, maslac i džem. Naravno i uz šalicu crne kave.
Šljiva = pekmez
Pekmez = šljiva
Ako mi je nešto sinonim za pekmez onda su to šljive. Odrasla sam na pekmezu od šljiva, onom tamnom, tamnom, skoro crnom.
Kad bi vas netko pitao da što jednostavnije objasnite što su džem/pekmez/marmelada što bi ste mu odgovorili?
Ja bi definitvno rekla da su džem/pekmez/marmelada voće ukuhano sa šećerom i aromama.
Nekako mi se čini da je nakuhavanje džemova, marmelada i pekmeza stvar prošlosti. Teško mi je povezati “moderan” način života i provođenje sati uz štednjak miješajući, pasirajući i sjeckajući sastojke za zimnicu.
Kako su inovacije u prehrambenoj industriji doskočile svakom problemu tako su doskočile i ovom.
