Večeras neću biti sentimentalna i cmizdrava, obećavam. Danas ću vam pisati o jednostavnom i poprilično zdravom desertu koji sam nazvala veganska panna cotta. Uz ovaj recept me ne vežu nikakve uspomene niti ga prati neka zgodna dogodovština. On se dogodio slučajno, prošle subote, kada sam odlučila isprazniti frižider od svega suvišnog.
Moja baka nije bila žena od kolača. Ona je u svemu bila konkretna (no bull shit) osoba pa tako i u kuhanju. Kuhala je jednostavno, tradicionalno, sezonski i nikad nije pretjerivala.
Vikendi su jedino vrijeme kada stignem fotografirati i raditi za blog, posebno kada su dani ovako kratki i tmurni, a ja ionako dolazim doma po mrklom mraku.
Odlučila sam danas podijeliti s vama recept za jednu od mojih omiljenih torti. Zapravo, to sam odlučila još prošli tjedan, a onda mi je palo na pamet da bi mogla i snimiti video.
Ne treba suditi knjigu prema koricama pa uglavnom to ne radim, ni u doslovnom ni u prenesenom smislu. Ipak, kad su kuharice u pitanju, sklona sam svakakvim predrasudama.
Kesten pire nije okus koji pamtim iz djetinjstva, ne sjećam se da sam ga ikad kao dijete jela, ali zato se itekako dobro sjećam mirisa pečenih kestena.
Moj dragi ne jede tjesteninu. Zapravo on ne jede gluten, ali niti bilo kakve druge žitarice.
S druge strane, ja sam potpuno ovisna o tjestenini, domaćem kruhu i svim finim glutenskim proizvodima.
Sinoć sam došla dosta kasno doma. Imala sam radionicu koja je bila divna, skuhali smo pet preukusnih rižota i pritom se zabavili, svašta naučili i dobro najeli.
Foto: Etnografski muzej Istre
Ako se ovog vikenda nađete u blizini Pule imat ćete priliku posjetiti jedan zanimljiv festival na kojem je hrana glavni akter.
Dobrano smo zagazili u listopad što bi značilo da lišće polagano otpada sa svojih grana, dani su kraći, a s ulica sve češće mirišu kesteni.
