Danas vam pričam o burgerima, no ovaj put odlazim u neočekivanom smjer te pišem o svojim omiljenim veganskim burgerima od grahorica.
Neću se baviti onim veganskim inačicama iz laboratorija koje žele izgledati kao meso. Takve novotarije me uglavnom ne vesele, dapače, čine mi se besmislenima.
Ono što najviše volim u kuhinji su izazovi. Bilo da se radi o tehnički zahtjevnim receptima (ne brinite vege burgeri nisu takvi) ili o pukoj snalažljivosti, izazovi potiču moju kreativnost i kuhinjski adrenalin.
Prije više od sedam godina objavila sam recept za hummus.
Bila su to druga vremena u svakom smislu.
Ljeto nam se ukazalo u svom punom sjaju.
Za one poput mene koji ni malo ne ljube ljetne gadosti, vrućinu, znoj i smrad, ovo nisu dobre vijesti. Dapače, za mene je s ovim vrućinama započelo najgore doba godine.
Kako bi si bar malo olakšala život, kuhanje sam svela na minimum minimuma.
Ne pada mi na pamet paliti pećnicu i zadržavati se uz nju duže nego li je to apsolutno neophodno.
Ovo mi je najdraži dio dana, skoro pa gluho doba noći kad veliki i mali već spavaju. Ja si tada napravim šalicu čaja, konačno sama sa svojim mislima, spremam se ispričati vam priču o svojim lopovskim podvizima.
Imam neobjašnjiv talent totalno profulati vremenske prilike.
Kad kažem ‘profulati’ onda to mislim doslovno. Tako za one dane kad pada kiša ja obično pripremim sandale i ne ponesem kišobran.
Rekla sam vam u prošlom postu kako sam pripremila još nešto fino (uz one krekere) od slanutkovog brašna.
E pa to ‘nešto fino’ upravo gledate pred sobom.
Riječ je o pakori, indijskom jelu ili laički rečeno načinu pohanja povrća u slanutkovom brašnu. Ovo je zbilja nešto fenomenalno, ukusno i jednostavno.
Često mi se dogodi da jela koja napravim totalno na brzinu i bez nekog plana budu baš najukusnija.
Tako je bilo i jučer kada sam baš na brzinu napravila ovaj hummus, smo za sebe i svoj gušt.
Povremeno upadnem u kreativnu krizu ili neku blokadu kad je kuhanje u pitanju.
Rekla bih da sam trenutno u takvoj fazi, ništa mi se ne kuha, a ni nemam neku ideju što bi jela.
Gotovo svaki dan kuham, posebno od kad sam uvela sistem ručanja na poslu, tako svaku večer kuham nešto za slijedeći dan. Iako, možda, to zvuči kao neki izazovan zadatak uopće nije tako, naime većina stvari koje pripremam naprave se za čas. Istina je da često koristim neke sastojke koji nisu uobičajeni u našoj kuhinji pa možda to ostavlja dojam kompliciranosti.
